Орао крсташ (Aquila heliaca, SAVIGNY, 1809) је једна од наших најспектакуларнијих природних вредности. Већина европске популације живи у Мађарској и Словачкој.

Ова врста припада реду Accipitriformes (птице грабљивице), фамилији  Accipitridae (јастребови и орлови) и подфамилији Aquilinae (прави орлови). Дужина тела му је 72-83 cm, а распон крила 190-210 cm. Полови се међу собом незнатно разликују: женке су за нијансу робусније. Мужјаци теже 2,5-4 kg, а женке 2,8-4,5 kg.

Орао крсташ. Ффотографије: Бенце Мате (Máté Bence), Силард Морваи (Morvai Szilárd)

Распрострањење

Крсташ је евроазијска врста. Његово распрострањење прати границе степске зоне у Русији и Украјини, од северних обронака Кавказа до Бајкалског језера. У Европи је углавном присутан у Панонској низији. Гнезди се у Мађарској, Словачкој, Аустрији, Чешкој, Србији, Румунији, Македонији и Бугарској. Мања популација  се гнезди и у Турској. У Мађарској се најзападнији парови гнезде у средишњим брдским деловима ширег Подунавља. Ван Русије, једина значајна популација налази се у Панонској низији. У савременом периоду, половина популације гнезди се у средишњим, брдовитим деловима овог подручја, иако све чешће заузимају територије и у низијским крајевима, но углавном не далеко од планинских подручја.

Статус заштите

Орао крсташ и степски соко су строго заштићени у свим земљама у којима се спроводи овај пројекат, с тим да орао крсташ није заштићен у Чешкој Републици, у којој је то један од циљева овог пројекта. Први национални попис птица грабљивица и напори за заштитом започети су током 1970-их у Мађарској и Словачкој. У том периоду орао крсташ, заједно са неколико других птица грабљивица, био је на рубу изумирања у средишњој Европи, где је било преостало само неколико гнездећих парова у тешко приступачним планинским крајевима.

Међународни статус заштите:

Директива о заштити дивљих птица EУ: Додатак I
Конвенција о међународној трговини заштићеним врстама (CITES): Додатак I
Конвенција о заштити миграторних врста дивљих животиња (Бонска конвенција): Додаци I и II
Конвенција о заштити европских дивљих врста флоре и фауне и природних станишта (Бонска конвенција): Додаци II и III
Црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN): Категорија 1: Глобално угрожена / рањива (VU)
Европски статус заштите: SPEC 1, ретка

Станишта на којима се гнезди

У Панонској низији ова врста је била приморана са насели у долинама или подножјима планина на нижим надморским висинама, где се повукла из низија пред надирањем људских активности. Од касних 1990-их, популација је почела да насељава низијске делове, и до сада је више од половине европске популације заузело своје територије пољопривредним подручјима. Преферира широка травната подручја на којима постоје популације текуница. Често одабире усамљена стабла или дрвореде које прелазе преко пољопривредних парцела.

Гнездо орла крсташа на пољопривредном подручју поред напуштеног салаша (фотографије: Мартон Хорват / Horváth Márton)

Гнежђење

Орлови крсташи граде своја гнезда на врховима великог дрвећа на присојним падинама или близу места исхране. Често имају више од једног гнезда на територији. На подручјима која нису узнемиравана, гнезда могу да буду коришћена дуги низ година, а будући да се дограђују, постају веома крупна. У низијским крајевима места мењају много чешће него у планинским, због чешћег узнемиравања. Гнезда су увек постављена на начин да се са њих пружа добар поглед. Тако орлови могу да примете узнемиравање, на које су веома осетљиви са великих раздаљина. Полог је пун до краја марта, и уобичајено се састоји од два јајета, а у последње време неретко и од три. Касније оба родитеља доносе храну младунцима. Полетарци напуштају гнездо у јулу, док породица остаје заједно све до јесени.

Младунци стари недељу дана и пет недеља (фотографије: Мартон Хорват / Horváth Márton)

Исхрана

Највише воле да једу текунице (Spermophilus citellus) и хрчке (Cricetus cricetus). Будући да обе врсте проводе хладан период године у хибернацији, орлови крсташи лове друге ситне глодаре и птице у пољопривредним подручјима. У тим случајевима уобичајено хватају зечеве (Lepus europeaus). Родитељи остају заједно и лове након сезоне гнежђења. Женка се увек храни прва. Током оштрих зима, орлови крсташи се хране и лешевима.

Сеоба

Уколико су зиме благе, парови не напуштају територије, док се полно незреле јединке селе или лутају.